Najpre se treba upoznati sa osnovnim pojmovima u pravnom odnosu avio-prevoznika i putnika . Oštećeni putnik naknadu štete može tražiti po osnovu Regulative EC 261 od avio-prevozioca države potpisnice ESAA sporazuma. Avio-prevozilac je stoga onaj prevozilac kojem je nadležno telo države potpisnice ESAA sporazuma izdalo važeću operativnu dozvolu u skladu sa Uredbom Evropskog parlamenta i Saveta (EZ) br. 1008/2008 od 24. septembra 2008. godine o zajedničkim pravilima za obavljanje vazdušnog saobraćaja u Zajednici. Važno je napomenuti da nisu samo države EU potpisale sporazum. ESAA sporazum je Multilateralni sporazum između Evropske zajednice i njenih država članica, Republike Albanije, Bosne i Hercegovine, Republike Bugarske, Republike Hrvatske, Bivše Jugoslovenske Republike Makedonije, Republike Island, Republike Crne Gore, Kraljevine Norveške, Rumunije, Republike Srbije i Misije privremene uprave Ujedinjenih nacija na Kosovu (u skladu sa Rezolucijom Saveta bezbednosti UN 1244 od 10. juna 1999. godine) o uspostavljanju Zajedničkog evropskog vazduhoplovnog područja. Dakle, ovaj propis se odnosi i na države naše regiona. Ovde valja napomenuti da je ova oblast prethodno već bila regulisana, najpre Varšavskom a potom i Montrealskom konvencijom. Varšavska konvencija je Konvencija za izjednačenje izvesnih pravila o međunarodnom prevozu vazduhom, koja je potpisana u Varšavi 12. oktobra 1929. godine ili Varšavsku konvenciju koja je izmenjena u Hagu 28. septembra 1955. godine ili Varšavsku konvenciju koja je dopunjena u Guadalahari 18. septembra 1961. godine – koja god da se primenjuje na ugovor o prevozu putnika, zajedno sa svim međunarodnim instrumentima koji je dopunjavaju, koji su povezani sa njom i koji su na snazi.Montrealska konvencija je Konvencija o objedinjavanju izvesnih pravila za međunarodni prevoz vazdušnim putem, potpisana u Montrealu 28. maja 1999. godine, koja je potvrđena Zakonom o potvrđivanju Konvencije o objedinjavanju izvesnih pravila za međunarodni prevoz vazdušnim putem.

Sa druge strane, putnik je lice koje na osnovu ugovora o prevozu ima pravo na prevoz vazduhoplovom. Ugovor o prevozu se smatra zaljučenim na osnovu kupovine karte od avio-kompanije, nezavisno od toga da li je u pitanju redovna ili čarter linija. Ukoliko je kao lice označeno na karti koju izdaje avio-prevoznik putnik, on ima prava na naknadu štete. Pri tome, putna karta je važeći dokument, ili neki ekvivalent tome koji nije u papirnom obliku, uključujući i elektronski oblik, koji daje pravo na prevoz, a koji izdaje ili odobrava avio-prevozilac ili njegov ovlašćeni posrednik. U praksi se događa da putnik fizički ne poseduje kartu već rezervaciju karte, kojom se potvrđuje da putnik ima putnu kartu ili drugi dokaz da je rezervacija prihvaćena i potvrđena od strane avio-prevozioca ili organizatora putovanja. Putna karta glasi na ime i ne može se prenositi bez pristanka avio-prevozioca. Avio-prevozilac ima pravo da odbije svoj pristanak samo iz opravdanih razloga. Putna karta mora da sadrži mesto polaska i mesto krajnjeg odredišta, kao i vreme polaska vazduhoplova predviđeno redom letenja, odnosno ugovorom o prevozu.

Ugovorom o prevozu putnika zaključenim između avio-prevozioca i putnika avio-prevozilac se obavezuje da putnika preveze od mesta polaska do krajnjeg odredišta u vreme predviđeno redom letenja, odnosno u ugovoreno vreme, a putnik se obavezuje da plati odgovarajuću naknadu.Ugovorni prevozilac može da poveri prevoz putnika stvarnom prevoziocu ako obezbedi iste ili slične uslove prevoza, ako ugovorom o prevozu putnika nije drugačije određeno.Odnos između ugovornog i stvarnog prevozioca uređuje se ugovorom.